RASKRINKAVANJE: Šta je zapravo „Akademski plenum“ o kojem piše Nova S?
Ako ste čitajući vesti stekli utisak da je Akademski plenum neko novo državno telo, komisija ili institucija sa sedištem u Nemanjinoj – niste jedini, ali ste u zabludi. Evo precizne „hirurgije“ ovog termina:
MIT: To je zvanično državno telo.
ISTINA: Akademski plenum ne postoji u zakonu, nema budžet, nema pečat i država ga nije osnovala. To nije „savet“ niti „komisija“. Ako tražite njihovu kancelariju, nećete je naći na mapi.
MIT: To su izabrani predstavnici studenata i profesora.
ISTINA: Članovi plenuma nisu „izabrani“ na izborima. Plenum je direktna demokratija u praksi. To znači da svako ko se pojavi u amfiteatru ili na sastanku (student, asistent, profesor) ima pravo glasa. Nema predsednika, nema šefa – samo zajednički dogovor.
Šta je onda to zapravo?
To je ad-hoc (privremeni) oblik samoorganizovanja. Akademska zajednica ga aktivira kao „dugme za uzbunu“ kada smatraju da zvanične institucije (poput Senata Univerziteta ili Ministarstva) ne rade svoj posao ili ugrožavaju autonomiju nauke.
🚩 Zašto se taj termin koristi u medijima?
Portali poput Nove S koriste ovaj termin jer on nosi simboličku težinu.
-
Kada kažete „grupa studenata se buni“, to zvuči slabo.
-
Kada napišete „ZASEDA AKADEMSKI PLENUM“, to zvuči kao da se sastao vrhovni savet mudraca koji donosi istorijske odluke.
💡 Zaključak:
Akademski plenum je glas bunta, a ne poluga vlasti. On je legitiman onoliko koliko ljudi stoji iza njega u tom trenutku. Čim se protest završi ili se problem reši, Plenum „nestaje“ do sledeće krize.
Ukratko: Sledeći put kad vidiš naslov o Akademskom plenumu, znaj da se ne radi o odluci države, već o pobuni univerziteta protiv trenutnog stanja. To je „ulica“ koja se preselila u amfiteatar.
Da li te je ovaj naslov na Nova S naveo da pomisliš da je reč o nekoj novoj zabrani ili zakonu koji oni donose? Obično ih tako „pakuju“ da zvuče kao pretnja vlasti! 😉
