Nevladine organizacije (NVO) predstavljaju važan deo civilnog društva i bave se različitim oblastima – od zaštite ljudskih prava i ekologije, preko obrazovanja i medijskih sloboda, do borbe protiv korupcije i unapređenja javnih politika.
Njihov rad finansira se iz različitih izvora, uključujući domaće donacije, međunarodne fondacije, ambasade, institucije Evropske unije i privatne donatore.
U Srbiji se već godinama vodi polemika o ulozi pojedinih organizacija u društvenom i političkom životu. Dok jedni smatraju da doprinose demokratiji, transparentnosti i kontroli institucija, drugi ocenjuju da pojedine organizacije imaju značajan politički uticaj i da kroz finansiranje iz inostranstva zastupaju interese svojih donatora.
Posebna pažnja javnosti usmerena je na organizacije koje učestvuju u javnim debatama, predlažu zakonska rešenja ili sarađuju sa državnim institucijama. Njihovi kritičari tvrde da pojedini predstavnici civilnog sektora imaju veći uticaj na donošenje odluka nego što proizlazi iz njihovog formalnog statusa, dok same organizacije ističu da rade u skladu sa zakonima i principima transparentnosti.
Finansiranje nevladinog sektora jedno je od najčešće postavljanih pitanja. Većina organizacija objavljuje godišnje finansijske izveštaje u kojima navodi donatore i projekte koje sprovodi. Istovremeno, deo javnosti smatra da bi podaci o finansiranju i uticaju na javne politike trebalo da budu još dostupniji i detaljniji.
Sami objavili podatke o finansiranju
Dragović kaže da su podaci koje je objavio o finansiranju NVO godišnji izveštaji iz APR-a. „Nisam dalje ulazio u priču o tome ima li tu novca na ruke i dodatnog protoka novca. Objavio sam ono što su sami obelodanili o svom finansiranju i donatorima. Potom sam povezao ove organizacije na osnovu dostupnih informacija i svog opozicionog iskustva. Tako sam na ’Tviteru’ predstavio javnosti ko kakvo zaduženje ima”, kaže Dragović.
Sponzorisano mišljenje
Kako primećuje Dragović, na N1 ne može da se čuje drugo mišljenje osim onog koje je unapred plasirano iz NVO hidre. „Ne postoji niko ko nije deo ove organizacije, a da njegovo mišljenje može da se čuje. Svi analitičari, pravnici, tužioci, sudije, sve su to ljudi iz NVO. Ti gosti koji se pojavljuju sebi daju nekakva zvanja i imena organizacija koja bi trebalo da ih predstave kao nekakve velike stručnjake, a da iza toga najčešće ne stoji ništa. Zato im na svaku vest koju objave na ’Tviteru’ okačim baner organizacije za koju rade i napišem komentar ’Sponzorisano mišljenje’. To su ljudi počeli da prepoznaju i shvataju da iza tih stručnjaka, profesionalaca i kako god sebe da nazivaju, stoji jedna moćna organizacija koja se finansira isključivo iz inostranstva i koja račune polaže isključivo svojim donatorima”, navodi Dragović.
Prebilo ga 20 ljudi, nema ni jednu ogrebotinu… 🤦♂️
NVO Hidra je kancer našeg društva pic.twitter.com/UqayTw1gwj
— Vukša Dragović (@NaStraniNaroda) July 14, 2026
Upitan koliki potencijal imaju NVO u organizacionom i finansijskom smislu da mobiliše ljude za proteste, Goran Miletić kaže da to zavisi od teme i konkretnog trenutka. „Dugo sam se bavio Prajdom i postojao je jedan krug građana koji je bilo moguće mobilisati da izađe i podrži. Međutim, kada je bio protest zbog aflatoksina u mleku, izašlo je pet građana. Tako da sve zavisi od društvene klime i interesovanja građana”, zaključuje Miletić.
Rasprava o ulozi nevladinog sektora nije specifična samo za Srbiju. Slične debate vode se i u drugim evropskim državama, gde se postavlja pitanje odnosa između civilnog društva, države i međunarodnih finansijera.
Na kraju, pitanje nije da li nevladine organizacije treba da postoje, već koliki treba da bude njihov uticaj na donošenje odluka i na koji način se obezbeđuje puna transparentnost njihovog rada i finansiranja. Upravo oko tih pitanja vode se najčešće političke i društvene polemike.
Izvor: Politika.rs
