AfD sve bliži vlasti: Prvo zabrana duginih zastava u školama – dosta je bilo indoktrinacije dece!
Na dvodnevnoj stranačkoj konvenciji u Erfurtu, glavnom gradu nemačke pokrajine Tiringije, u srcu nekadašnje Istočne Nemačke, Alis Vajdel i Tino Hrupala ponovo su izabrani za kopredsednike stranke AfD. Izbor mesta održavanja konvencije nije bio slučajan – upravo u istočnom delu Nemačke AfD ima svoje najjače uporište, koje je, kako ocenjuju analitičari, danas nemoguće ignorisati.
Tino Hrupala je tom prilikom jasno poručio:
„AfD mora iz opozicije da pređe na vlast. Najpre u saveznim pokrajinama, a zatim 2029. godine i na nivou cele Nemačke.“
Brojke koje govore same za sebe
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja instituta INSA, AfD je trenutno najpopularnija politička stranka u Nemačkoj sa 28 odsto podrške na saveznom nivou. Demohrišćanska unija (CDU/CSU) kancelara Fridriha Merca nalazi se na drugom mestu sa 22 odsto podrške, dok Socijaldemokratska partija (SPD) i Zeleni imaju po 12 odsto.
Međutim, pravi test tek predstoji na pokrajinskim izborima.
U pokrajini Saksonija-Anhalt, gde će se izbori održati 13. septembra 2026. godine, ankete AfD-u daju između 41 i 42 odsto glasova. To je više nego dvostruko u odnosu na izbore 2021. godine, kada je osvojio 20,8 odsto glasova.
Istovremeno, CDU aktuelnog premijera pokrajine Svena Šulcea pao je sa 37,1 odsto iz 2021. na oko 25 odsto podrške.
Ukoliko bi osvojio oko 41 odsto glasova, AfD bi imao približno 47 od ukupno 97 poslaničkih mesta u pokrajinskom parlamentu – samo dva manje od apsolutne većine.
Program za prvih 100 dana: kraj indoktrinacije
AfD nije čekao izbore da predstavi svoje planove.
Na pokrajinskoj konvenciji u Magdeburgu predstavljen je program za prvih 100 dana eventualne vlasti, koji sadrži deset konkretnih mera.
Najviše pažnje izazvao je predlog:
Zabrana isticanja duginih zastava u školama.
Umesto njih, prema planu AfD-a, u školama bi bila istaknuta nemačka državna zastava.
Kandidat AfD-a za premijera Saksonije-Anhalt Ulrih Zigmund najavio je promenu celokupne promotivne politike pokrajine, ističući da škole nisu mesto za političke simbole i ideološke poruke, već prostor namenjen obrazovanju i sticanju znanja.
Ovo je samo jedna od planiranih mera.
Program predviđa i obavezan rad za tražioce azila, povećanje kapaciteta pritvornih centara za osobe koje čekaju deportaciju, formiranje posebnih odeljenja za decu tražilaca azila, kao i reforme sistema javnog medijskog servisa.
GERMANY: Trans activists shut down a lesbian pride march in Berlin on Friday after the lesbians involved were „exposed“ for not being sexually attracted to males who „identify as women.“
The activists destroyed some of the women’s signage and issued threats towards them. pic.twitter.com/Uc2tTX0aMB
— REDUXX (@reduxx) July 28, 2024
„Zaštitni zid“ i dalje postoji, ali je pod pritiskom
Sve političke stranke koje trenutno imaju predstavnike u pokrajinskom parlamentu i dalje odbijaju mogućnost koalicije sa AfD-om, pozivajući se na takozvani „Brandmauer“ („zaštitni zid“).
Internationalistische Queer Pride in #Berlin unter maßgeblicher Beteiligung von #BDS Gruppen.
Sprechchöre fordern „Free free Palestine“ & „From the river to the sea“. Rednerin bezeichnet #Israel als „Apartheidsstaat“ und als koloniales „Siedlungsprojekt“. #b2307 #iqp2022 pic.twitter.com/yoUAgOWfRV
— Jüdisches Forum (JFDA e.V.) (@JFDA_eV) July 23, 2022
To znači da bi CDU, SPD, Levica i Zeleni morali zajednički da formiraju vladu kako bi zadržali većinu.
Matematički gledano, jedina održiva većina bez AfD-a bila bi koalicija CDU-a, SPD-a i Levice, što bi predstavljalo istorijski presedan u Saksoniji-Anhalt i politički veoma kontroverzan savez.
Sve više se, međutim, postavlja pitanje ne da li će AfD pobediti, već šta će politički sistem učiniti ukoliko stranka osvoji najveći broj glasova – da li će ostale partije pokušati da vladaju bez nje ili će jednog dana ipak biti primorane na saradnju.
Zašto upravo istok Nemačke?
Nepoverenje prema državnim institucijama i političkim elitama u istočnoj Nemačkoj ima duboke istorijske korene.
Nasleđe bivše Istočne Nemačke (DDR), iskustvo života u državi kojoj mnogi nisu verovali, kao i razočaranje nakon ujedinjenja zemlje – deindustrijalizacija, osećaj da zapad dominira istokom i teške posledice tranzicije – stvorili su ambijent u kojem poruke AfD-a, naročito kritike medija, političkih elita i Evropske unije, nailaze na snažan odjek.
Prema autorima teksta, birači u Saksoniji-Anhaltu ne glasaju za AfD uprkos svim okolnostima, već upravo zbog njih.
Izbori 13. septembra pokazaće da li je Nemačka spremna za političke promene koje se, prema brojnim anketama, već godinama najavljuju.
