Koliko je svemir zapravo velik? Odgovor će vas naterati da preispitate sve što znate o kosmosu
Svemir je toliko ogroman da ga ljudski um teško može zamisliti. Kada pogledamo noćno nebo, vidimo samo mali deo onoga što zaista postoji. Čak i najmoćniji teleskopi, poput svemirskog teleskopa James Webb, mogu da posmatraju samo deo kosmosa poznat kao posmatrani (vidljivi) svemir. Ali koliko je svemir zapravo velik? Odgovor je istovremeno fascinantan i pomalo zbunjujući.
Koliko je star svemir?
Prema savremenim naučnim procenama, svemir je star oko 13,8 milijardi godina. Ova brojka potiče iz merenja kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja, širenja svemira i drugih astronomskih posmatranja.
Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da svetlost nije mogla da pređe više od 13,8 milijardi svetlosnih godina. Međutim, stvarnost je mnogo složenija.
Zašto je posmatrani svemir širok čak 93 milijarde svetlosnih godina?
Jedna od najvećih zabluda jeste da je prečnik svemira jednak njegovoj starosti izraženoj u svetlosnim godinama. Međutim, svemir se neprestano širi.
Dok je svetlost milijardama godina putovala ka Zemlji, prostor između galaksija se istovremeno povećavao. Zbog toga su objekti čiju svetlost danas vidimo sada mnogo dalje nego kada su je emitovali.
Astronomi procenjuju da posmatrani svemir danas ima prečnik od približno 93 milijarde svetlosnih godina, odnosno oko 46,5 milijardi svetlosnih godina u svakom smeru od Zemlje.
Važno je naglasiti da to nije veličina celog svemira, već samo dela koji možemo da posmatramo.
Da li svemir ima kraj?
Na ovo pitanje nauka još nema konačan odgovor.
Postoje tri glavne mogućnosti:
- svemir je beskonačan;
- svemir je konačan, ali nema ivicu, slično površini Zemlje koja nema kraj ako putujete u jednom smeru;
- postoji mnogo veći deo svemira koji nikada nećemo moći da vidimo zbog ograničenja brzine svetlosti.
Trenutna posmatranja ukazuju da je svemir izuzetno ravan na velikim razmerama, ali to nije dovoljno da bi se utvrdilo da li je konačan ili beskonačan.
Koliko galaksija postoji?
Astronomi procenjuju da se u posmatranom svemiru nalazi više od dva biliona galaksija. Svaka od njih sadrži milione ili milijarde zvezda, a mnoge imaju i planete koje kruže oko njih.
Naša galaksija, Mlečni put, sadrži između 100 i 400 milijardi zvezda, dok je Sunce samo jedna od njih. To znači da je naš Sunčev sistem gotovo neprimetan u poređenju sa veličinom kosmosa.
Koliko je čovek mali u odnosu na svemir?
Kada bi Zemlja bila veličine zrna peska, Sunce bi bilo veliko poput narandže, a rastojanje između njih merilo bi se metrima. Mlečni put bi u toj razmeri bio ogroman kontinent, dok bi čitav posmatrani svemir bio gotovo nezamislivih dimenzija.
Ovakva poređenja pokazuju koliko je naše mesto u kosmosu malo, ali i koliko je ljudska sposobnost da istražuje svemir izuzetna.
Hoćemo li ikada videti ceo svemir?
Najverovatnije ne.
Zbog stalnog širenja svemira postoje oblasti iz kojih svetlost nikada neće stići do nas. Čak i ako budemo razvijali sve naprednije teleskope, postojaće prirodna granica onoga što možemo da posmatramo.
To znači da će deo svemira zauvek ostati izvan našeg vidokruga, što kosmos čini još tajanstvenijim.
Zaključak
Na pitanje „Koliko je svemir zapravo velik?“ nauka trenutno nema konačan odgovor. Ono što sa sigurnošću znamo jeste da je posmatrani svemir širok oko 93 milijarde svetlosnih godina, da je star približno 13,8 milijardi godina i da se i dalje širi. Sve izvan granice koju možemo da posmatramo ostaje velika nepoznanica.
Svako novo otkriće teleskopa poput James Webba i budućih svemirskih misija približava nas razumevanju kosmosa, ali istovremeno otkriva koliko toga još ne znamo. Upravo zato svemir ostaje jedna od najvećih misterija nauke i izvor neprekidnog ljudskog divljenja.
