Iz Vašingtona stiže poruka da je dogovor sa Iranom na dohvat ruke, ali iz Teherana gotovo istovremeno dolazi hladan odgovor: nema ni domaćina, ni gostiju, ni najavljenih delegacija. Dok Donald Trump govori o pregovorima koji bi trebalo da zaustave novu eskalaciju, iranska diplomatija pažljivo bira reči i insistira da se razgovori vode pre svega o Hormuškom moreuzu, najosetljivijoj tački svetske trgovine energentima.
U pozadini diplomatskih signala ostaju vojna pretnja, pritisak na tržište nafte i posrednici iz regiona koji pokušavaju da spreče da se kriza pretvori u širi sukob.
Trump tvrdi da je dogovor blizu
Američki predsednik Donald Trump rekao je novinarima po povratku u Vašington iz Nju Džerzija da bi novi razgovori sa Iranom trebalo da počnu odmah, nakon što je, kako tvrdi, zaustavio planirane velike udare na iranske ciljeve.
Nije saopštio gde bi pregovori bili održani, ko bi sedeo za stolom, niti da li je reč o direktnim kontaktima ili komunikaciji preko posrednika. Na pitanje da li postoji rok za postizanje sporazuma, izbegao je konkretan odgovor i poručio da bi radije postigao dogovor nego pokrenuo napad u kojem bi, kako je rekao, stradalo mnogo ljudi.
Dan kasnije ponovio je da su SAD bile spremne za napad ogromnih razmera, ali da je odluka o obustavi doneta u poslednjem trenutku. Prema njegovim rečima, sporazum bi se odnosio na Hormuški moreuz, a zatim i na pitanje iranskog nuklearnog programa.
Teheran negira dolazak delegacija
Iz Irana je ubrzo stigla poruka koja znatno komplikuje Trumpovu verziju događaja. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izjavio je da Iran narednih dana neće biti domaćin nijednoj delegaciji, niti će slati svoju delegaciju u drugu zemlju.
Ta formulacija ostavila je prostor za tumačenja. Nije jasno da li je Teheran odbacio samo direktne pregovore ili i indirektne kontakte preko posrednika. Iranski zvaničnici, međutim, potvrđuju da postoje razgovori sa Omanom, ali ih opisuju kao bilateralni proces usmeren na plovidbu kroz Hormuški moreuz.
Drugim rečima, dok Washington govori o širem aranžmanu sa Iranom, Teheran javno sužava temu na konkretno pitanje pomorskih ruta i bezbednosti prolaza.
Ko posreduje iza kulisa
Prema informacijama koje su se pojavile u diplomatskim krugovima, regionalni posrednici pokušavaju da održe kanal komunikacije otvorenim. Pominju se Oman, Katar i Pakistan, dok zalivske monarhije nastoje da spreče scenario u kojem bi zatvaranje Hormuškog moreuza izazvalo novi energetski šok.
Uloga Omana posebno je značajna. Ta zemlja je i ranije služila kao tiha diplomatska veza između Zapada i Irana, a sada se ponovo našla u centru pregovora o plovidbi kroz jedan od najvažnijih morskih prolaza na svetu.
- Trump tvrdi da su pregovori sa Iranom na pragu novog početka.
- Iran negira da su planirane posete delegacija u narednim danima.
- Oman vodi razgovore sa Teheranom o režimu plovidbe kroz Hormuški moreuz.
- Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pozvali su SAD da ne pokreću napade.
- Američka vojska poručuje da ostaje spremna za akciju ako diplomatija propadne.
Hormuški moreuz kao ključ krize
Hormuški moreuz je uski prolaz između Irana i Omana kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom. Zbog toga svaki poremećaj u tom području odmah utiče na tržišta, cene energenata i političke odnose u Zalivu.
Iran je, prema navodima iz regiona, ranije ograničio prolaz brodova nakon američko-izraelskih udara, a zatim je situacija delimično ublažena memorandumom postignutim sa SAD. Problem je nastao zbog nejasnih formulacija o dozvoljenim rutama. Teheran je osporio pojedine pravce plovidbe koje je odobrio Oman, što je dovelo do novih incidenata i ponovnog zaoštravanja.
Oman je, uz podršku drugih zalivskih zemalja, izneo predlog za budući režim upravljanja moreuzom, ali ga je Iran odbio i dostavio sopstvene kontrapredloge. Iranska strana sada tvrdi da je određeni napredak postignut i da se razgovori vode već više dana.
Stručnjaci sumnjaju u veliki sporazum
Iako Trump govori o dogovoru koji se približava, analitičari su oprezni. Deo njih smatra da se eventualni kompromis može odnositi samo na tehnička pitanja oko Hormuškog moreuza, dok je sveobuhvatni sporazum o iranskom nuklearnom programu daleko neizvesniji.
Problem je i poverenje. Posle više najava udara i njihovog odlaganja, poruke iz Washingtona u Teheranu se dočekuju sa rezervom. Iranska strana procenjuje da direktni razgovori sa SAD ne nude dovoljno garancija, posebno ako se pretnje vojnom akcijom nastavljaju paralelno sa diplomatskim najavama.
Zbog toga se čini da je realniji cilj dogovor o bezbednoj plovidbi nego politički sporazum koji bi obuhvatio nuklearni program, sankcije i šira regionalna pitanja.
Zašto su udari odloženi
Trump je rekao da je napade obustavio na zahtev Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Te zemlje imaju direktan interes da se kriza ne proširi, jer bi svaki sukob u blizini Hormuškog moreuza pogodio njihove izvozne rute, energetske prihode i bezbednost u Zalivu.
Tržišta su brzo reagovala na vesti o odlaganju američkih udara. Cena nafte pala je za više od četiri dolara po barelu, što pokazuje koliko investitori prate svaku diplomatsku poruku iz Washingtona, Teherana i zalivskih prestonica.
Ipak, iz Pentagona stiže poruka da vojna opcija nije skinuta sa stola. Američki sekretar odbrane Pit Hegset ponovio je da su SAD spremne za napade velikog intenziteta i poručio da vojska ostaje u stanju pripravnosti.
Zaključak
Najava novih pregovora otvorila je prostor za smirivanje krize, ali slika je daleko od jasne. Trump govori o sporazumu koji je blizu, dok Iran javno odbija priču o delegacijama i insistira na razgovorima sa Omanom o Hormuškom moreuzu. Između tih poruka nalazi se mreža posrednika, vojnih pretnji i ekonomskih pritisaka.
Najizgledniji kratkoročni ishod jeste dogovor o pomorskim rutama i režimu prolaska brodova. Sve više od toga, uključujući nuklearni sporazum i trajno smanjenje tenzija između SAD i Irana, za sada ostaje mnogo dalje od diplomatskog stola nego što to sugerišu optimistične izjave iz Bele kuće.
