Poljska i Ukrajina u najvećoj krizi od početka rata? Kako su najbliži saveznici postali gotovo neprijatelji
Poljska je među prvim državama pružila snažnu političku, vojnu i humanitarnu podršku Ukrajini nakon početka ruske invazije 2022. godine. Varšava je primila milione ukrajinskih izbeglica, isporučila značajnu količinu vojne opreme i bila jedan od najglasnijih zagovornika evropske i evroatlantske budućnosti Kijeva.
Međutim, poslednjih meseci odnosi dve zemlje prolaze kroz ozbiljnu krizu. Iako Poljska i dalje podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije, otvorena su brojna politička, ekonomska i istorijska pitanja koja sve više opterećuju međusobne odnose.
Jedan od najvećih razloga za zahlađenje odnosa jeste spor oko istorijskog nasleđa, pre svega događaja u Volinju tokom Drugog svetskog rata. Poljska insistira na punom rasvetljavanju zločina nad poljskim civilima i kritikuje odluke ukrajinskih vlasti koje odaju počast pojedinim istorijskim ličnostima i jedinicama koje Varšava smatra odgovornim za masakre. Upravo ova pitanja poslednjih nedelja izazvala su nove diplomatske tenzije između dve zemlje.
⚠️Nowogrodzka idzie dziś jak po sznurku za Grzegorzem Braunem. Kandydat PiS na premiera chce sejmowej uchwały o sprzeciwie wobec przystąpienia Ukrainy do UE. 4 lata temu w Kijowie premier Morawiecki z PiS domagał się szybkiego nadania Ukrainie statusu kandydata do UE. ⬇️⬇️⬇️ pic.twitter.com/yzQLo6mmHm
— Kamil Dziubka 🟡🇵🇱🇺🇦 (@KamilDziubka) July 11, 2026
Pored istorijskih sporova, odnose su dodatno opteretili sukobi oko uvoza ukrajinskog žita i drugih poljoprivrednih proizvoda. Poljski poljoprivrednici više puta su protestovali tvrdeći da jeftin uvoz iz Ukrajine ugrožava njihovu proizvodnju, zbog čega je Varšava u više navrata uvodila ili podržavala ograničenja uvoza. Ovaj spor izazvao je ozbiljna neslaganja između dve vlade i doveo do oštrih političkih poruka sa obe strane.
Analitičari upozoravaju da se tenzije dodatno pojačavaju zbog unutrašnjih političkih prilika u obe zemlje, ali ističu da Poljska i Ukrajina i dalje imaju zajednički strateški interes – suprotstavljanje ruskoj agresiji i očuvanje bezbednosti istočnog krila NATO-a. Zbog toga većina stručnjaka smatra da, uprkos ozbiljnim nesuglasicama, potpuni prekid partnerstva nije izgledan.
Ipak, odnosi između Varšave i Kijeva danas su znatno složeniji nego pre nekoliko godina. Pitanja istorije, ekonomije i unutrašnje politike postala su ozbiljan izazov za dve zemlje koje su do skoro važile za najbliže saveznike u regionu. Kako će se ova kriza razvijati u narednim mesecima zavisiće od spremnosti obe strane da pronađu kompromis, ali i od daljeg toka rata u Ukrajini.
